ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

PRITVOR (POJAM, RATIO LEGIS PREDVIĐANJA, MEĐUNARODNI PRAVNI STANDARDI, NORMA I PRAKSA U REPUBLICI SRBIJI)

Prof. dr Stanko Bejatović,
Redovni prof. Pravnog fakulteta u Kragujevcu, predsednik Upravnog odbora
Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu
i predsednik Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu

1. Opšte napomene o merama obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku

Jedan od međunarodnih pravnih standarda kada je reč o krivičnom postupku uopšte je prisustvo okrivljenog u krivičnom postupku. Standard svoju podlogu nalazi pre svega u činjenici da se krivični postupak vodi protiv individualno određenog lica - okrivljenog kao jednog od glavnih krivičnoprocesnih subjekata i njemu se, pored ostalog, mora da pruži i mogućnost da se brani, da osporava navode optužbe i iznosi sve činjenice koje mu idu u prilog i da na taj način omogući sudu utvrđivanje zahtevanog stepena istine o konkretnoj krivičnoj stvari i njeno adekvatno rešenje. Pored ovog, ovaj standard je i u funkciji dva osnovna zadatka vođenja krivičnog postupka istaknuta već u čl. 1. ZKP. Prema istom krivični postupak treba da za svoj rezultat ima kažnjavanje svakog učinioca krivičnog dela za koga se utvrdi da je kriv a s druge strane treba da obezbedi da nevino lice ne bude osuđeno. Da bi se to postiglo neophodno je, pored ostalog, i učešće okrivljenog u krivičnom postupku. Isto tako i za realizaciju osnovnih načela krivičnog postupka, posebno načela kontradiktornosti, neposrednosti, utvrđivanja istine i sl., potrebno je obezbediti prisustvo okrivljenog lica u krivičnom postupku. Obzirom na sve ovo organi krivičnog postupka su dužni da se staraju u ovom njegovom preduslovu – o obezbeđenju prisustva okrivljenog u krivičnom postupku i u tom cilju krivičnoprocesno zakonodavstvo predviđa i mere kojima se obezbeđuje prisustvo okrivljenog lica u krivičnom postupku i one su polazni osnov praktične realizacije navedenog međunarodnog pravnog standarda - prisustva okrivljenog u krivičnom postupku.