ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

NAČELO STROGOG FORMALNOG LEGALITETA U POSTUPKU IZVRŠENJA I OBEZBEĐENJA

Mirela Smiljanić Ličina,
Javni izvršitelj imenovan za područje Privrednog suda u Novom Sadu i
Apelacionog suda u Novom Sadu

Izvršni postupak ima za cilj da se u njemu prinudno sprovede potraživanje koje je prethodno dosuđeno izvršnom ispravom. To znači da on ne počinje sam od sebe, da se njime ništa prvi put i autentično ne rešava, već da se u svom postanku i razvoju oslanja na izvršnu ispravu, da iz nje proizlazi, da njoj služi. Načelo strogog formalnog legaliteta znači da je izvršni sud prilikom donošenja rešenja o izvršenju potpuno vezan sadržinom izvršne isprave i da se ne može upuštati u ocenu njene zakonitosti niti pravilnosti1. Između sadržine izvršne isprave i onih delova rešenja o izvršenju koji se na njoj zasnivaju mora da postoji strogi identitet. A postojanje tog identiteta garantuje da će i dalji tok izvršnog postupka – zasnovan na rešenju o izvršenju – biti usklađen sa izvršnom ispravom. Načelo strogog formalnog legaliteta potiče iz nedovoljnosti parničnog (vanparničnog) puta zaštite građanskog prava, ali i načela ne bis in idem. Ako izvršni dužnik duguje izvršnom poveriocu izvesnu svotu novca, i odbije da plati, na izvršnom poveriocu je da pokrene parnični postupak u kome se, primenom tačno određenih instituta i nizom podobnih načela omogućava da se zakonito i pravilno odluči o tome na čijoj strani je pravo. I samo toliko. Pretenzije izvršnog poverioca nisu okončane time ako parnični sud pravnosnažnom presudom usvoji njegov zahtev, jer time još uvek od izvršnog dužnika nije primio dugovanu svotu novca. Utoliko je, ako izvršni dužnik dobrovoljno ne ispuni obavezu, izvršni poverilac upućen na to da pokrene postupak u kome će njegovo potraživanje biti prinudno sprovedeno. Ovaj, izvršni postupak je "sledujući", "kasniji", sprovedbene prirode. Ispred njega stoji sudska presuda sa pravnosnažno presuđenom stvari i autoritet postupka iz koga je proistekla (parničnog ili vanparničnog). Izvršni sud ne sme da preispituje pitanja na kojima se zasniva sama izvršna isprava, niti izvršnu ispravu samu, jer bi time narušio načelo pravnosnažno presuđene stvari koje nalaže da se o onome što je pravnosnažno presuđeno više ne može suditi. Štiteći i načelo pravnosnažno presuđene stvari, načelo strogog formalnog legaliteta štiti i pravnu sigurnost i jedinstvo pravnog poretka. Sprečava da se o istom pitanju donesu različite odluke (jedna u parničnom, druga u izvršnom postupku).