ARHIVA BROJEVA

PRAVO I OBIČAJ*

Snažan antipod iskrenosti u međusobnom odnosu ljudi jeste gradska učtivost. Najveća nesreća mudraca i najveća sreća budala zasniva se na obzirnosti.

Franz Šubert

 

Pokušaji da se pravo i običaj međusobno pojmovno razgraniče još uvek su neuspeli. Kad se pravo shvatilo kao sačinjeno a običaj kao izrastao, to se shvatanje moglo pobijati već ukazivanjem na običajno pravo; kad se izjavljivalo da se pravo može nametnuti, a običaj samo dobrovoljno ispunjavati, protiv toga se, s jedne strane, moglo ukazivati na to da se brojne pravne obaveze ne mogu nametnuti, ne samo međunarodnopravne obaveze i državnopravne obaveze najviših državnih organa (quis custodiet custodes?)1, nego ni neke obaveze pojedinačnih učesnika u procesnom pravu (Gr. p.p., § 888, str. 2), a s druge strane, na to da ona psihološka prinuda, koja je, naravno, neophodna za važenje prava, ništa manje ne pristaje uz običaj nego uz pravo, kao što dokazuje, recimo, "obavezno vino" uz određen ručak u kafani, ili natpis "dopušteno razgledanje bez obaveze kupovine".2

Pravne izreke

PropisiZakoni Republike SrbijePropisi onlineSudska praksaCarinska tarifa