ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

KAZNENA POLITIKA I PREVENCIJA KRIMINALITETA - Preduslovi uspeha u borbi protiv kriminala

Prof. dr Stanko Bejatović

1. Kaznena politika
(pojam i značaj)

Kada je reč o kaznenoj politici i njenom uticaju na prevenciju kriminaliteta, o njenom generalno-preventivnom dejstvu, onda pre svega treba odrediti njen pojam. U određivanju pojma kaznena politika prvo treba konstatovati činjenicu da i pored toga što je termin koji je označava sporan i u ne malom broju slučajeva, čini se ne bez razloga, i predmet kritike on je kod nas, i ne samo kod nas, i uobičajen i široko prihvaćen. Kao takav shvata se na različite načine. Npr. po nekima on obuhvata ne samo propisivanje krivične sankcije od strane zakonodavca već i zonu kažnjavanja shvaćenu u njenom najširem smislu značenja – zonu kažnjavanja uopšte. Uz to, pravi se razlika između zakonske i sudske kaznene politike i sl. Ne ulazeći u raspravu po ovom pitanju treba konstatovati da kada je u pitanju ovaj njen aspekt posmatranja pod pojmom kaznena politika treba podrazumevati kako politiku propisivanja krivičnih sankcija i drugih krivičnopravnih instituta od kojih zavisi konkretizacija krivične sankcije u konkretnoj krivičnoj stvari (izbor vrste i iznosa krivične sankcije u konkretnom krivičnom slučaju) tako i politiku izricanja krivičnih sankcija. Ovakav pristup shvatanju pojma kaznena politika svoju podlogu nalazi u činjenici da i pored toga što sudovi prilikom primenjivanja krivičnopravnih normi ne treba da vode nikakvu politiku već samo da ispravno primenjuju zakon, ipak oni imaju poprilično širok prostor za slobodno odlučivanje, kako u pogledu izbora vrste krivične sankcije tako i u pogledu odmeravanja kazne. Takvu slobodu im omogućava ne mali broj instituta opšteg dela KZ kao i široko propisani kazneni okviri u posebnom delu. Obzirom na sve ovo neosporno je da je sudska kaznena politika neizostavan segment kaznene politike u širem smislu značenja, politike koja je različita od politike zakonodavca koju on nesumnjivo vodi donoseći krivične zakone.