ARHIVA BROJEVA

USLOVNA OSUDA KAO MERA UPOZORENJA I SPORNE SITUACIJE U SUDSKOJ PRAKSI

Dragan U. Kalaba,
zamenik Višeg javnog tužioca u Čačku

Krivični zakonik Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 i 94/16), određuje da su krivične sankcije - kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere.

U čl. 4. st. 2. KZ je predviđena opšta svrha propisivanja i izricanja krivičnih sankcija koja se odnosi na uslovnu osudu, a to je suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom.

Uslovna osuda kao vrsta mere upozorenja je predviđena u Glavi V KZ pod nazivom "Mere upozorenja", a detaljno je razrađena u čl. 64-66. KZ.

U čl. 64. KZ su predviđene mere upozorenja kao vrste krivičnih sankcija (stav 1), a u stavu 2. je predviđena svrha izricanja uslovne osude.

Tako, čl. 64. st. 1. KZ glasi: "Mere upozorenja su uslovna osuda i sudska opomena"

U čl. 64. st. 2. KZ je predviđeno: "U okviru opšte svrhe krivičnih sankcija (čl. 4. st. 2. KZ), svrha uslovne osude je da se prema učiniocu lakšeg krivičnog dela ne primeni kazna kada se može očekivati da će upozorenje uz pretnju kazne dovoljno uticati na učinioca da ne vrši krivična dela."

Uslovna osuda kao vrsta mere upozorenja je zaista specifična krivična sankcija i često je zastupljena "u sudnici".

Pravne izreke

PropisiZakoni Republike SrbijePropisi onlineSudska praksaCarinska tarifa