ARHIVA BROJEVA
2023. godina 2022. godina 2021. godina 2020. godina 2019. godina 2018. godina 2017. godina 2016. godina
2015. godina
2014. godina
2013. godina
2012. godina
2011. godina
2010. godina
2009. godina
2008. godina
2007. godina
2006. godina
2005. godina
2004. godina
2003. godina
2002. godina
2001. godina
2000. godina
USLOVNA OSUDA KAO MERA UPOZORENJA I SPORNE SITUACIJE U SUDSKOJ PRAKSI
Dragan U. Kalaba,
zamenik Višeg javnog tužioca u Čačku
Krivični zakonik Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 i 94/16), određuje da su krivične sankcije - kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere.
U čl. 4. st. 2. KZ je predviđena opšta svrha propisivanja i izricanja krivičnih sankcija koja se odnosi na uslovnu osudu, a to je suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom.
Uslovna osuda kao vrsta mere upozorenja je predviđena u Glavi V KZ pod nazivom "Mere upozorenja", a detaljno je razrađena u čl. 64-66. KZ.
U čl. 64. KZ su predviđene mere upozorenja kao vrste krivičnih sankcija (stav 1), a u stavu 2. je predviđena svrha izricanja uslovne osude.
Tako, čl. 64. st. 1. KZ glasi: "Mere upozorenja su uslovna osuda i sudska opomena"
U čl. 64. st. 2. KZ je predviđeno: "U okviru opšte svrhe krivičnih sankcija (čl. 4. st. 2. KZ), svrha uslovne osude je da se prema učiniocu lakšeg krivičnog dela ne primeni kazna kada se može očekivati da će upozorenje uz pretnju kazne dovoljno uticati na učinioca da ne vrši krivična dela."
Uslovna osuda kao vrsta mere upozorenja je zaista specifična krivična sankcija i često je zastupljena "u sudnici".