ARHIVA BROJEVA

KRIVIČNO PROCESNO ZAKONODAVSTVO SRBIJE I MEĐUNARODNI PRAVNI STANDARDI (Postojeće stanje, načini i putevi potrebnog stepena implementacije)

Prof. dr Stanko Bejatović

Vreme čiji smo sudionici a posebno njegove poslednje nekolike decenije karakterišu brojne osobenosti društva kao celine a time i krivičnoprocesno zakonodavstvo koje neminovno prati te osobenosti ili tačnije rečeno koje predstavlja njihov odraz. Posmatrano uopšte njihov zajednički imenitelj su ne samo obimne već i izuzetno značajne promene u krivičnom procesnom zakondavstvu bez obzira kojem sistemu ono pripada (kontinentalnom ili anglo-saksonskom). Promene su takvog obima i karaktera da se, čini se ne bez osnova, može govoriti i o istinskom prekomponovanju krivičnog horizonta. Odnosno, promene su tako česte da se sa puno osnova može postaviti i pitanje: Da li su one u skladu sa poprilično konzervativnim karakterom ove grane prava? Ne ulazeći u analizu tako postavljenog pitanja, i pored toga što je autor ovog rada stava da danas najveći procenat stručne javnosti uopšte, a time i stručne javnosti Srbije nije pobornik ovakve prakse, ističemo ključne osobenosti koje karakterišu i krivičnopravnu nauku i krivičnoprocesno zakonodavstvo koje, sasvim opravdano, prati rezultate nauke, ovog perioda. To su:

-   Izuzetna zakonodavna dinamičnost koja za svoj rezultat ima česte zakonodavne inervencije u zakonskim i podzakonskim aktima ovog karaktera. Iz godine u godinu sve su intezivnije zakonodavne aktivnosti koje za svoju posledicu imaju ne samo česte izmene i dopune krivičnoprocesnih zakona već i donošenje potpuno novih zakonskih tekstova. Ilustracije radu, u prilog ispravnosti ovakve jedne konstatacije, dovoljno je istaći samo činjenicu da je u poslednje vreme nove krivičnoprocesne zakonike donelo više zemalja (Slučaj. npr. sa Italijom, Švajcarskom, Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Crnom Gorom, Makedonijom i ne malim broju drugih država). Ako se ovome doda i činjenica da skoro nema ni jedne evropske države koja u ovom vremenskom intervalu nije ne jednom već i po nekoliko puta izvršila manje ili veće izmene u svom krivičnom procesnom zakonodavstvu onda ovakva jedna konstatacija ne samo da još više dobija na svom značaju već čini se, takođe ne bez razloga, daje i pravo za postavljanje prednje formulisanog pitanja odnosa ovako čestih intervencija i poprilično konzervativne prirode krivičnog zakonodavstva uopšte, a time i krivičnog procesnog zakonodavstva kao njegove prirodne celine.

-   Sve veći značaj opšteprihvaćenih međunarodnih pravnih standarda u normativnoj razradi pojedinih krivičnoprocesnih instituta u nacionalnom kriviučnom procesnom zakonodavstvu. Danas, kao nikada pre, sve je dominantniji uticaj opšteprihvaćenih – međunarodnih pravnih standarda iz ove grane prava na naconalna zakonodavna rešenja bez obzira na njihove nacionalne i druge specifičnosti. Iole detaljnija analiza razloga intervencija u najvećem broju krivičnoprocesnih zakonodavstva, posebno na prostoru bivše Jugoslavije, pokazuje da je jedan od glavnih ciljeva intervencije u istim, upravo usaglašavanje konkretnog zakonskog tekasta sa opšteprihvaćenim međunarodmnim pravnim standardima iz ove oblasti. Svakako uz njihovo manje ili veće prilagođavanje društveno-poličkim prilikama i drugim osobenostima konkretne države.

-   Stvaranje normativne osnove za povećanje efikasnosti krivičnog postupka. Odnosno, stalno traganje za rešenjima koja će učiniti krivični postupak efikasnijim s tim da to ne ide na uštrb međunarodnim aktima i nacionalnim zakonodavstvom zagarantovanih sloboda i prava učesnika krivičnog postupka.

-   Sve izraženija mulitilateralna i bilateralna međunarodna krivičnopravna saradanja i sve veća uloga međunarodnog krivičnog prava i međunarodnih pravosudnih institucija. 

Pravne izreke

PropisiZakoni Republike SrbijePropisi onlineSudska praksaCarinska tarifa